Dječji solista Ka­ta­ri­na Ra­du­lo­vić sa sve­ga 12 go­di­na i bez­broj ta­le­na­ta i te ka­ko umi­je da pri­vu­če pa­žnju. Nje­na ži­vah­nost, scen­ski po­kret, an­đe­o­ski glas i umjet­nič­ki ples od dje­voj­či­ce na sce­ni pra­vi pra­vog ma­log umjet­ni­ka... Ne­dav­no je Cr­nu Go­ru pred­sta­vlja na pre­sti­žnom dječ­jem me­đu­na­rod­nom fe­sti­va­lu „Sla­vjan­ski Ba­zar” u Bje­lo­ru­si­ji oda­kle se vra­ti­la pu­na uti­sa­ka i li­je­pih uspo­me­na. Ona je na­stu­pi­la sa dvi­je pje­sme, za ko­je, ka­ko ka­že nje­na ma­ma Sa­nja, ni­je ima­la vre­me­na ni da se pri­pre­mi, ona­ko ka­ko je ona htje­la, ali je ve­o­ma za­do­volj­na na­stu­pi­ma.
- Ka­ta­ri­na ni­je ima­la vre­me­na za po­seb­nu pri­pre­mu, ni­ti na­mjen­ski ra­đe­nu pje­smu za tu pri­li­ku, ka­ko obič­no dje­ca na­stu­pa­ju na ba­za­ru. Iz­ve­la je svo­ju pje­smu „Dva lju­bim­ca” po tek­stu Alek­san­dra Sa­še Bo­žo­vi­ća, za ko­ju je mu­zi­ku i aran­žman ura­dio Ve­se­lin Fren­ki Bo­gi­će­vić, dok je stra­na kom­po­zi­ci­ja „Hol­la­back girl” od Gwen Ste­fa­ni. Gran pri ove go­di­ne pri­pao je pre­slat­koj dje­voj­či­ci iz Ka­zak­sta­na, ko­ja je bez sum­nje po­ka­za­la ne­spo­ran ta­le­nat i ozbi­ljan rad. Me­đu­tim, Ka­ta­ri­na je pre­sreć­na što je do­bi­la po­ziv i uop­šte ima­la pri­li­ku da se na­đe na ta­ko za­htjev­nom mu­zič­kom do­ga­đa­ju, kroz ko­ji su pro­šla ime­na po­put Ma­ri­je Še­ri­fo­vić, ko­ja je ove go­di­ne bi­la u ži­ri­ju za sta­ri­je iz­vo­đa­če, Je­le­ne To­ma­še­vić, Želj­ka Jok­si­mo­vi­ća, To­še­ta Pro­e­skog – re­kla je Sa­nja Še­sto­vić, Ka­ta­ri­ni­na ma­ma.
Naj­ve­ći uti­sak na Ka­ta­ri­nu je osta­vio je špa­lir dje­ce ko­ji ih je do­če­kao u dječ­jem par­ku, na­do­mak gra­da, sa fo­to­gra­fi­ja­ma u ru­ka­ma, in­ter­ak­tiv­ni pro­gram pri­pre­mljen tak­mi­ča­ri­ma u čast, pu­no igre i smi­je­ha.
Ina­če, Ka­ta­ri­na ko­ju svi od mi­lo­šte zo­vu Ka­ti ro­đe­na je u Nju­jor­ku, ali ži­vi u Pod­go­ri­ci i na je­sen kre­će u pe­ti raz­red OŠ „Su­tje­ska”. Od­li­čan je đak, a po­ha­đa i kurs en­gle­skog i fran­cu­skog je­zi­ka, a ba­vi se i ple­som u KC „Bju­ti”. Na je­sen pla­ni­ra i da na­sta­vi sa ško­lo­va­njem u Mu­zič­koj ško­li „Va­sa Pa­vić” od­s­jek kla­vir ko­je je pre­ki­nu­la zbog ve­li­kog bro­ja oba­ve­za. Pr­vi jav­ni na­stup ima­la je na pro­šlo­go­di­šnjem dječ­jem fe­sti­va­lu u Pod­go­ri­ci „Na­ša ra­dost”, po­tom u Som­bo­ru na fe­sti­va­lu „Ša­re­ni vo­ka­li” gdje je osvo­ji­la na­gra­du za scen­ski na­stup, ko­ja joj je kao pr­va i naj­dra­ža. Ove go­di­ne na „Đur­đev­dan­skom fe­sti­va­lu” u Ba­nja Lu­ci osvo­ji­la je na­gra­du za naj­bo­lju in­ter­pre­ta­ci­ju.
- Ka­ta­ri­na obo­ža­va mu­zi­ku i u sva­kom mo­men­tu ne­što pje­vu­ši. Me­đu­tim, uži­va i to­kom jav­nih na­stu­pa. Če­sto ko­men­ta­ri­še da je sreć­na ka­da vi­di da se lju­di­ma do­pa­da to što ra­di i da je za­do­volj­na ka­da mo­že da im po­pra­vi ras­po­lo­že­nje. Osim za mu­zi­ku, ima ta­len­ta za imi­ta­ci­ju i glu­mu, pa ga is­po­lja­va i na sce­ni. Naj­vi­še joj od­go­va­ra br­zi ri­tam i tvr­đi zvuk, ka­da naj­bo­lje i is­po­lji svoj ka­rak­ter i ener­gič­nost. Ve­li­ku po­dr­šku da­ju joj dru­ga­ri iz raz­re­da ko­je obo­ža­va, kao i uči­te­lji­ca Su­za­na De­do­vić – ka­že Sa­nja.
Ka­ta­ri­na na sve na­stu­pe tak­mi­čar­skog ka­rak­te­ra od­la­zi ap­so­lut­no ras­te­re­će­na. Ona ka­že da je li­je­po bi­ti na­gra­đen, ali ne i neo­p­hod­no. Ka­ti mu­zi­ku do­ži­vlja­va kao re­lak­sa­ci­ju i uži­va­nje, a kroz to dru­že­nje i za­ba­vu. Ve­li­ku po­dr­šku u to­me što ra­di da­je joj i tre­ner Ga­bri­je­la Vu­ka­ši­no­vić, ali Ka­ta­ri­na na scen­skim na­stu­pi­ma i da­lje osta­je sa­mo svo­ja i go­to­vo uvi­jek pri­mje­ni ne­što neo­če­ki­va­no. Po ma­lo je auten­tič­na i po staj­lin­gu, ko­ji joj pri­pre­me ma­ma Sa­nja i kro­ja­či­ca Mi­ra, ali sa­mo i is­klju­či­vo po nje­noj že­lji.
Ka­ta­ri­na je do­bi­la po­zi­ve za uče­šća na mno­gim fe­sti­va­li­ma u re­gi­o­nu, a i ši­re po­put Por­tu­ga­la, Ru­si­je, Ita­li­je, Bu­gar­ske. Kra­jem sep­tem­bra na­stu­pi­će na fe­sti­va­lu „Na­ša ra­dost”, ko­ji se u ju­bi­lar­nom iz­da­nju odr­ža­va na Tr­gu Re­pu­bli­ke u Pod­go­ri­ci.
- Pje­va­ću „Sti­dlji­vu pje­smu” po tek­stu De­ja­na Đo­no­vi­ća i mu­zi­ci Ka­ta­ri­ne Bo­gi­će­vić, ko­ja mi je je­dan od naj­dra­žih mla­dih mu­zič­kih uzo­ra. Ogrom­nu za­hval­nost du­gu­jem i nje­nim ro­di­te­lji­ma Fren­ki­ju i Di­ja­ni Bo­gi­će­vić, ko­ja mi je po­red ro­di­te­lja bi­la pra­ti­oc i po­dr­ška i na fe­sti­va­lu u Bje­lo­ru­si­ji – is­ti­če Ka­ta­ri­na Ra­du­lo­vić.
A.D.


Sim­pa­ti­še Ser­ge­ja

Ka­ta­ri­na će pam­ti­ti no­ve pri­ja­te­lje ko­je je ste­kla u Bje­lo­ru­si­ji.
-Na pr­vom mje­stu iz­dva­jam Ser­ge­ja Pa­ji­ća iz Ba­nja Lu­ke, po­bjed­ni­ka pro­šlo­go­di­šnjeg „Đur­đev­dan­skog fe­sti­va­la” ko­ji mi je po­stao i sim­pa­ti­ja, Mi­li­cu Ilić iz Sr­bi­je, i Jo­va­na Pe­trov­skog iz Ma­ke­do­ni­je. Dru­že­nje, raz­mje­na is­ku­sta­va, za­jed­nič­ke fo­to­gra­fi­je, obi­la­sci zna­me­ni­to­sti, pa i ka­sni­ji po­nov­ni sa­sta­nak u Mo­skvi, na­sta­vak dru­že­nja, pa i raz­mje­na to­plih ri­je­či i po­gle­da, za­s­je­ni­li bi i naj­bo­lju na­gra­du – ka­že Ka­ta­ri­na.